 |
 |
|
 |
|
аутори |
ISBN |
цена |
језик |
download |
Александар Становић
Момир Кочовић
Душан Младеновић
Душан Чамагић |
86-7856-051-7
978-86-7856-051-4
|
бесплатно |
српски |
|
|
|
|
аутори |
ISBN |
цена |
језик |
download |
мр
Душан Ракитић
мр Александар Ђаковац
проф. др Војислав Миловановић |
978-86-7856-054-5 |
бесплатно |
српски |
|
|
|
|
Цитат из књиге РАЗВОЈ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
КАО ОСНОВЕ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ
Република Србија налази се на југоисточном делу Балканског
полуострва, граничи се са Хрватском, Босном и Херцеговином,
Црном Гором, Мађарском, Румунијом, Македонијом и Албанијом.
Србија је раскрсница многих европских саобраћајних токова
и путева, налази се на месту где се укрштају паневропски правци
и коридори 10 којим се одвија друмски и железнички саобраћај, и
коридор 8 – Дунав, којим се одвија речни саобраћај.
Коридор 10 представља кичму путне мреже Републике Србије
који аутопутевима и полуаутопутевима спаја Србију са земљама у
окружењу на северу и југу, односно западу и истоку.
|
Цитат
из књиге ПОЛИТИКА И СТРАТЕГИЈА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У ОБЛАСТИ ВЕРA
Под окриљем владе на челу са др Зораном Ђинђићем и
Демократском странком, у периоду 2001–2004. године, дошло је до
динамичног развоја правног оквира у области верске слободе, као
и до промовисања начела сарадње између државе, с једне, и цркава
и верских заједница, с друге стране. Влада Србије у периоду 2004
–2006. године није успела да настави с квалитативним развојем
правног оквира.
Политика Демократске странке у области верске слободе има
за циљ унапређење друштвених вредности и образовање слободних
и одговорних личности које су способне да унапреде демократију
и грађанско друштво, као и да духовно и економски у њему напредују. Посебан циљ политике Демократске странке је укидање
погрешног уверења о супротстављености вере и модерног, како
би противници демократије и реформи били лишени ослонца на
своју квази-религиозност. Полазиште политике представља при-
знање важне улоге коју цркве и верске заједнице имају у дужем
временском периоду у друштву Србије и свих других европских
земаља, како на духовном, тако и на етичком, културном, просветном и хуманитарном плану.
Основни елементи стратегије су афирмација верске слободе у
друштву, континуитет и унапређивање верске наставе, и уопште
сарадња државе, с једне, и цркава и верских заједница, с друге
стране, у свим оним областима од јавног интереса у којима држава
мора остати неутрална у погледу вере. Реинтегрисање цркава и
верских заједница, свештених лица и верских службеника у правни
поредак, и ваљана реституција имовине требало би да доведу до
суштинске аутономије цркава и верских заједница, која ће бити
залог њиховог оптималног деловања у друштву. Укључивање цркава
и верских заједница у систем социјалне заштите имаће за циљ
повећање обухвата и продора социјалног система државе.
|
|
|
|
|