Цитат из књиге РАЗВОЈ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ КАО ОСНОВЕ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

Република Србија налази се на југоисточном делу Балканског полуострва, граничи се са Хрватском, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Мађарском, Румунијом, Македонијом и Албанијом.
Србија је раскрсница многих европских саобраћајних токова и путева, налази се на месту где се укрштају паневропски правци и коридори 10 којим се одвија друмски и железнички саобраћај, и коридор 8 – Дунав, којим се одвија речни саобраћај.
Коридор 10 представља кичму путне мреже Републике Србије који аутопутевима и полуаутопутевима спаја Србију са земљама у окружењу на северу и југу, односно западу и истоку.

Цитат из књиге ПОЛИТИКА И СТРАТЕГИЈА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У ОБЛАСТИ ВЕРA

Под окриљем владе на челу са др Зораном Ђинђићем и Демократском странком, у периоду 2001–2004. године, дошло је до динамичног развоја правног оквира у области верске слободе, као и до промовисања начела сарадње између државе, с једне, и цркава и верских заједница, с друге стране. Влада Србије у периоду 2004 –2006. године није успела да настави с квалитативним развојем правног оквира.
Политика Демократске странке у области верске слободе има за циљ унапређење друштвених вредности и образовање слободних и одговорних личности које су способне да унапреде демократију и грађанско друштво, као и да духовно и економски у њему напредују. Посебан циљ политике Демократске странке је укидање погрешног уверења о супротстављености вере и модерног, како би противници демократије и реформи били лишени ослонца на своју квази-религиозност. Полазиште политике представља при- знање важне улоге коју цркве и верске заједнице имају у дужем временском периоду у друштву Србије и свих других европских земаља, како на духовном, тако и на етичком, културном, просветном и хуманитарном плану.
Основни елементи стратегије су афирмација верске слободе у друштву, континуитет и унапређивање верске наставе, и уопште сарадња државе, с једне, и цркава и верских заједница, с друге стране, у свим оним областима од јавног интереса у којима држава мора остати неутрална у погледу вере. Реинтегрисање цркава и верских заједница, свештених лица и верских службеника у правни поредак, и ваљана реституција имовине требало би да доведу до суштинске аутономије цркава и верских заједница, која ће бити залог њиховог оптималног деловања у друштву. Укључивање цркава и верских заједница у систем социјалне заштите имаће за циљ повећање обухвата и продора социјалног система државе.